O istoriji razvoja spoljnih odnosa Sankt Peterburga
Raspad SSSR-a 1991. godine narušio je političku i ekonomsku strukturu nove ruske države, uključujući njene međunarodne odnose, koji su bili zasnovani na prijateljstvu između zemalja socijalističkog bloka. U novim uslovima, u sistemu gradske uprave bila je potrebna struktura koja bi mogla da održava i razvija preostale veze između gradova pobratima Lenjingrada iz kapitalističkih zemalja Evrope i Azije. U tu svrhu je 28. juna 1991. godine u strukturi gradske uprave formiran Komitet za spoljne odnose Sankt Peterburga po nalogu gradonačelnika Anatolija Aleksandroviča Sobčaka. Prvi šef Komiteta bio je Vladimir Vladimirovič Putin.
Zadaci i funkcije novog odeljenja kabineta gradonačelnika obuhvatale su sprovođenje jedinstvene sveruske međunarodne i spoljno-ekonomske politike, promovisanje razvoja novih oblika saradnje i preduzetništva, snabdevanje grada hranom i modernizaciju zdravstvenog sistema, privlačenje stranih investicija i promovisanje razvoja bankarskog sektora, obrada ulaznih i izlaznih dokumenata delimično, poverena gradskoj upravi važećim zakonodavstvom, prijem i slanje stranih i ruskih delegacija, održavanje protokolarnih događaja i služenje inostranih misija. Odbor je bio zadužen i za registraciju stranih kompanija, regulisanje kockarske delatnosti u gradu, razvoj sektora turizma, posebno hotelske infrastrukture.
Veliku pažnju predsednik Komiteta je posvetio izboru visokokvalifikovanih, stručnih, kadrova erudita. Shvatajući potrebu za obukom specijalista za međunarodne odnose, Vladimir Vladimirovič Putin je pokrenuo inicijativu za otvaranje fakulteta za međunarodne odnose na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu. U strukturi kabineta gradonačelnika nastao je poslovni, visoko organizovan tim, koji se sastoji od visokokvalifikovanih stručnjaka, savršeno upućenih u zamršenosti svetske politike i globalne ekonomije. Najsjajniji od njih, uključujući šefa Komiteta za spoljne odnose, kasnije su zauzeli najviše komandne pozicije u političkom i ekonomskom životu Ruske Federacije.
OBEZBEĐIVANJE PREHRAMBENE SIGURNOSTI
Od mnogih velikih problema koje je Komitet morao hitno da reši početkom 1990-ih, snabdevanje grada hranom – postao je najhitniji problem. To je zahtevalo brzu i odlučnu akciju, uključujući sporazume o snabdevanju hranom iz inostranstva. Kao rezultat promišljenog i svrsishodnog rada u ovom pravcu, uz podršku Komiteta za spoljne odnose Sankt Peterburga, hrana je prebačena u preduzeća, naučne institucije i druge društvene organizacije, što je omogućilo prevazilaženje gladi i obezbeđivanje prehrambene sigurnosti.
PODRŠKA AGROINDUSTRIJSKOM KOMPLEKSU
Komitet je podržao razvoj farmi i seljačkih gazdinstava u regionu. Mnogo posla u ovom pravcu uradio je zamenik predsednika Komiteta za spoljne poslove Viktor Aleksejevič Zubkov, koji je preko Komiteta nadgledao razvoj poljoprivrede. Mnogo toga što je urađeno tih godina činilo je osnovu za rad kasnije formiranih profilisanih izvršnih organa državne vlasti grada, zaduženih za razvoj agroindustrijskog kompleksa, hortikulture i poljoprivrede. Mnogo se radilo na pronalaženju stranih partnera za proizvodnju, preradu i prodaju poljoprivrednih proizvoda. Uz aktivno učešće poslanika Petrosoveta i Komiteta za spoljne odnose Sankt Peterburga, stvoren je fond za podršku farmama „Sankt Peterburg poljoprivrednicima“. Posebna pažnja posvećena je i pripremi i održavanju međunarodnog sajma „Ruski farmer“ u Sankt Peterburgu, na koji je pozvano više desetina vodećih stranih farmi iz Evrope i sveta.
INVESTICIJE
Komitet za spoljne odnose Sankt Peterburga, zajedno sa relevantnim odborima Gradske kuće, uradio je mnogo na privlačenju stranih investicija, što je postavilo čvrstu osnovu za dalji rast privrede Sankt Peterburga. U strukturi Komiteta, ovom oblašću se bavilo Odeljenje za ekonomske odnose sa inostranstvom, kojim je rukovodio Aleksej Borisovič Miler.
Na inicijativu Komiteta za spoljne odnose Sankt Peterburga 1990-ih godina stvorene su prve investicione zone u gradu: zona u oblasti Pulkovskih visoravni, gde su otvorene fabrika „Coca-Cola“, zajedničko preduzeće kompanije „Gillette“ i holding kompanije „Leninec“, „Rigli“, pokrenuta je farmaceutska proizvodnja, kao i industrijska zona „Parnas“, gde su izgrađeni kompleks pivarske kompanije „Baltika“ i fabrika „Pepsi-Cola“.
Uz pomoć KVS-a, u Sankt Peterburgu je otvorena i prva zajednička proizvodnja u Rusiji — fabrika „Procter and Gamble“, kompanija za liftove „OTIS Sankt Peterburg“, zajedničko preduzeće „Eurosib-Spb“ – dilerski centar za prodaju automobila japanske kompanije „Mazda“, „Lenvest“ (proizvodnja obuće zajedno sa nemačkom kompanijom „Salamander“, „Junilever“ (zajednička proizvodnja kozmetike i parfimerije sa Akcionarskim društvom „Severnoe sijanie“ i „Nevska kozmetika“) i mnoigm drugima.
Zahvaljujući saradnji sa stranim firmama „Ikarus”, „Mercedes”, grad je počeo da rešava problem prevoza putnika u velikim razmerama.
Komitet za spoljne poslove je takođe aktivno doprineo modernizaciji gradske infrastrukture neophodne za privlačenje stranih biznisa. Na primer, odigrao je veliku ulogu u realizaciji projekta postavljanja optičkog kabla duž dna Baltičkog mora do Kopenhagena kako bi se gradu obezbedile visokokvalitetne međunarodne telefonske komunikacije. Ovaj projekat je počeo još u sovjetsko vreme, ali ga nije bilo moguće realizovati.
Takođe, uz učešće Komiteta, u maju 1995. godine u Sankt Peterburgu je otvoren Sanktpeterburški regionalni rizični fond, a u septembru iste godine u okviru Fonda je otvoren i Centar za tehničku pomoć.
Uz učešće Komiteta za spoljne odnose, privučene su strane investicije za realizaciju velikih projekata u oblasti saobraćaja, komunikacija i veza u Sankt Peterburgu.
BANKE
Među inovativnim oblastima rada Komiteta za spoljne odnose izdvaja se još jedna oblast – to je unapređenje bankarskog sistema i otvaranje prvih stranih banaka. Za tri godine, od 1991. do 1994. godine, broj stranih banaka porastao je sa dve na sto. Desetine banaka iz Sankt Peterburga bile su povezane sa međunarodnim SWIFT sistemom. Poreske olakšice, svrsishodan rad stručnjaka doveli su do toga da su upravo u Sankt Peterburgu po prvi put u Rusiji otvorene dve banke sa 100% stranog kapitala: francusko-nemačka Drezdner banka i francuska «Kredi´ Lionné» (Crédit Lyonnais).
U aprilu 1992. godine, na inicijativu Anatolija Sobčaka, u Sankt Peterburgu je održan Međunarodni bankarski kongres. Nakon toga, Sankt Peterburg je stekao reputaciju bankarskog centra Rusije.
KOCKARSKI BIZNIS
Novi pravac u delovanju Komiteta za spoljne poslove, od vitalnog značaja za grad, bila je borba protiv kockarskog biznisa u senci, tačnije, racionalizacija ove oblasti i stvaranje regulatornog okvira kako bi se novac slao u gradsku kasu. Preduzete mere brzo su dale željeni efekat.
1996. godine u gradski budžet je od kazina iz Sankt Peterburga stiglo 22,5 milijardi rubalja, dok su, na primer, moskovska kazina donela samo 16 milijardi rubalja (može da se stavi i tekst na slici).
Kao rezultat toga, inicijativa iz Sankt Peterburga i metod Sankt Peterburga za rešavanje ovog problema su bili osnova federalnog zakonodavstva u vezi sa regulisanjem poslovanja kockanja.
TURIZAM
Sprovođenje politike Uprave Sankt Peterburga u oblasti turizma, njene infrastrukture, uključujući hotelijerstvo, bilo je predmet Komiteta za spoljne odnose u periodu od 1991. do 2002. godine.
Interesovanje za severnu prestonicu je oduvek bilo ogromno, uključujući i period ekonomskih poteškoća i političke nestabilnosti početkom 1990-ih. Upravo tih godina stvoreni su neophodni uslovi za razvoj Sankt Peterburga kao velikog turističkog i kulturnog centra svetskog značaja. Za prijem gostiju bilo je potrebno razviti odgovarajuću infrastrukturu. U tu svrhu 1994. godine u hotelu „Astorija“ otvoren je prvi gradski turistički informativni centar u Rusiji.
Komitet je bio zadužen za najveće hotele Sankt Peterburga – „Astorija“, „Evropa“, „Nevski palas“, „Viborgskaja“, „Oktjabrskaja“ i mnoge druge. Da bi ih modernizovao, Komitet je uradio dosta posla na privlačenju stranih investicija. Između 1991. i 1996. godine u turističkoj industriji otvoreno je i sačuvano oko 600.000 radnih mesta. Utvrđeni su uslovi za izgradnju novih objekata hotelske infrastrukture, a hoteli su sertifikovani.
ZDRAVSTVENA ZAŠTITA
Posebno vitalna oblast za grad, koja je razvijena zahvaljujući Komitetu za spoljne odnose Sankt Peterburga, je opremanje bolnica u Sankt Peterburgu od 1991. do 1996. godine savremenom uvoznom medicinskom opremom i snabdevanje lekovima iz inostranstva. Značajnu ulogu u ovom poslu odigralo je akcionarsko društvo „Petromed”, čiji su osnivači bili Komitet za spoljne poslove i Komitet za zdravstvo. Uz učešće „Petromeda” nabavljena su sanitetska vozila i reanimobili. 1993. godine otvorena je savremena Gradska multidisciplinarna bolnica br.2 (GMPB br.2). Opremu je isporučila nemačka firma „Karl Cajs Jena“. Radom je koordinirala gradska komisija pod rukovodstvom predsednika Komiteta za spoljne poslove.
Uz direktno učešće Komiteta u gradu, radna mesta stomatologa su ažurirana da pružaju besplatne usluge stanovnicima Sankt Peterburga, bolnice su ponovo opremljene savremenom rendgenskom opremom. Na jugu grada puštena je u rad Dečija infektivna bolnica broj 5.
BORBA SA KORONA VIRUSOM
I danas, u kontekstu borbe protiv nove infekcije Korona virusom, Komitet nastavlja da daje značajan doprinos zajedničkom cilju sprečavanja posledica pandemije. Sistematski rad izgrađen je na razmeni iskustava sa inostranim partnerima grada korišćenjem tehnologija za komunikaciju na daljinu. Komitet je učestvovao u organizovanju izvoznih letova za strane državljane koji borave u Sankt Peterburgu, kao i u povratku stanovnika grada i Lenjingradske oblasti iz inostranstva.
Rukovodioci generalnih konzulata Kine, Koreje, Izraela, Savezne Republike Nemačke, u saradnji sa Komitetom spoljnih odnosa, donirali su medicinskim i socijalnim ustanovama grada medicinske maske i rukavice, drugu ličnu zaštitnu opremu, vozila hitne pomoći, profesionalne dekontaminatore vazduha, vitaminske komplekse i nacionalne prehrambene proizvode u vidu humanitarne pomoći.
Ni zajednice stranih državljana nisu ostale po strani. Na primer, vijetnamska zajednica je doktorima donirala komplete lične zaštitne i hranu.
Na redovnim onlajn sastancima stranim diplomatama akreditovanim u Sankt Peterburgu daju se objašnjenja o pitanjima vezanim za kretanje u ovom periodu preko državne granice Rusije, mere koje Vlada Rusije i rukovodstvo Sankt Peterburga preduzimaju za pružanje podrške stranim preduzećima, koja posluju u gradu na Nevi.
PITANJA TOLERANCIJE
Život moderne metropole je izuzetno raznovrstan i protivrečan. Jedan od glavnih problema njenog mirnog postojanja je vaspitanje međunacionalne tolerancije, sposobnost da prepozna i razume multietničku i polikonfesionalnu raznolikost okolnog sveta i živi u skladu sa njom.
U periodu od 1996. do 2013. godine Komitet za spoljne poslove vršio je nadležnost za sprovođenje državne nacionalne politike u Sankt Peterburgu.
2004. godine osnovan je Savetodavni savet za nacionalna kulturna udruženja pri vladi Sankt Peterburga.
A 2005. godine – državna institucija, Dom nacionalnosti, započela je svoje aktivnosti na rešavanju niza važnih zadataka koji su se nalazili pred Sankt Peterburgom na prelazu milenijuma.
Godine 2006. odobren je Program za harmonizaciju međunacionalnih i međukulturalnih odnosa, prevenciju ispoljavanja ksenofobije i jačanje tolerancije u Sankt Peterburgu od 2006. do 2010. godine („Tolerancija”). Koju Komitet uspešno sprovodi dugi niz godina. Ovaj rad je obeležen visokim nagradama koje dodeljuju međunarodne organizacije, a posebno UNESCO.
U SADAŠNJOJ FAZI
Odbor za spoljne odnose Sankt Peterburga danas nastavlja dobru praksu rada uspostavljenu u prvim godinama rada Odbora i nastavlja da razvija i jača raznovrsne veze sa međunarodnim i regionalnim partnerima severne prestonice. Rad je izgrađen u tri glavne oblasti, sadržane u Pravilniku o Komitetu. To je realizacija i sprovođenje državne politike Sankt Peterburga u oblasti razvoja spoljnih odnosa, sprovođenja međuregionalne saradnje i podrške sunarodnicima koji žive u inostranstvu.
Svake godine se održavaju posete, kulturne i poslovne misije, Dani Sankt Peterburga u inostranstvu. Zauzvrat, naš grad svake godine posećuju delegacije stranih zemalja, Sankt Peterburg postaje mesto održavanja mnogih raznovrsnih događaja koji se organizuju uz podršku Komiteta, naših partnera. To su tradicionalne Nedelje severnih zemalja, Nemačke, „Talinski susreti“, Dani gradova i regiona partnera, japanski prolećni festival i japanski jesenji festival, Kineska Nova godina, Božićni sajam i mnogi drugi.
Tokom proteklih 30 godina, partnerstva sa stranim gradovima su se značajno proširila. Ako su do 1991. godine 23 strana grada bila bratska grada Sankt Peterburga, onda se za 30 godina njihov broj povećao na 96.
Praktični rezultati međunarodne spoljnoekonomske saradnje su projekti otvaranja novih pogona za sklapanje automobila (fabrike za sklapanje automobila „Toyota”, „Hyundai” itd.), različite opreme za gradsku privredu (lokalizacija proizvodnje komunalne opreme za čišćenje kompanije „Vilakone Oy”), modernizacija saobraćajne infrastrukture.
Zajedno sa stranim partnerima grada realizovani su i realizuju se projekti razvoja urbane sredine i prostora. Na primer, projekat integrisanog razvoja i razvoja „Baltički biser“, realizovan je u okviru saradnje Sankt Peterburga i ključnog trgovinsko-ekonomskog partnera grada – Kine. U oblasti trgovine i potrošačkog tržišta širi se asortiman visokokvalitetnih poljoprivrednih proizvoda iz Belorusije, Jermenije, Uzbekistana. Zauzvrat, preduzeća iz Sankt Peterburga isporučuju različitu poljoprivrednu opremu na tržište stranih partnera.
Tokom istorije rada Komiteta za spoljne poslove, velika pažnja se poklanjala radu sa programima prekogranične saradnje, što je važan mehanizam za jačanje i razvoj istorijski uspostavljenih prijateljskih, ekonomskih i kulturnih veza između regiona. Bliski odnosi su počeli da se grade tokom implementacije TASIS programa (od 1991. do 2006. godine u Sankt Peterburgu je realizovano više od 200 projekata u ukupnom iznosu od oko 300 miliona evra u okviru programa TACIS – potpis pod kadrovima).
I danas grad nastavlja da aktivno sarađuje sa Evropskom unijom kroz rad sa Finskom, Estonijom i Letonijom, zemljama regiona Baltičkog mora. Danas se realizuje više od 100 projekata ukupne vrednosti 63 miliona evra uz učešće organizacija iz Sankt Peterburga.
U tradicionalno snažnom pravcu međunarodne saradnje Sankt Peterburga sa postsovjetskim prostorom preko Zajednice nezavisnih država i Evroazijske ekonomske unije, realizuju se projekti značajni za privredu grada. U okviru rada Saveta za poslovnu saradnju Vlade Sankt Peterburga i Vlade Republike Belorusije otvorena je zajednička proizvodnja opreme za liftove, projekti u oblasti farmacije, razvoj urbane sredine. Obavljaju se isporuke putničkog prevoza poznatih beloruskih proizvođača automobila.
Poslednjih godina, u velikoj meri zahvaljujući dijalogu na nivou lidera dve zemlje, širi se saradnja sa Turkmenistanom. Potpisani su dokumenti o saradnji u oblasti industrijske saradnje, realizuju se veliki projekti iz oblasti niskogradnje.
Kroz saradnju sa Azerbejdžanom, sprovode se isporuke visokokvalitetnih proizvoda poljoprivrednog sektora republike, stručnjaci iz Sankt Peterburga učestvuju u modernizaciji voznog parka Bakuskog metroa.
U Sankt Peterburgu se otvaraju novi objekti hotelske infrastrukture. Tako je poslednjih godina u centru grada otvoren hotel južnokorejske kompanije „Lotte“, koji pokazuje najviše standarde u ugostiteljstvu. Otvaraju se predstavništva kompanija u Sankt Peterburgu i na potencijalnim tržištima zemalja Bliskog istoka. Tako je poseta delegacije koju je predvodio guvernator Sankt Peterburga Bahreinu poslužila kao dodatni podsticaj za jačanje saradnje sa ovom kraljevinom. Kao rezultat promocije kompanija iz Sankt Peterburga, tamo je otvorena i uspešno posluje filijala naftne i gasne kompanije („Intratul“), koja je postala prva ruska kompanija koja pruža specijalizovane usluge za preduzeća naftne i gasne industrije, kao i kao prva kompanija iz Sankt Peterburga koja je otvorila filijalu u zemljama Persijskog zaliva.
Važnu ulogu u međunarodnoj saradnji i promociji imidža Sankt Peterburga igra realizacija kulturnih i humanitarnih projekata. Uz aktivno učešće Komiteta, zaključuju se međunarodni ugovori između univerziteta i naučnih organizacija, sporazumi o saradnji između opšteobrazovnih ustanova, između zdravstvenih i kulturnih ustanova, kao i između sportskih društava. Koncerti, predstave, izložbe peterburških umetnika održavaju se u stranim zemljama.
Velika pažnja se posvećena je podršci „ruskih škola“ i nastavnicima ruskog jezika u stranim zemljama na postsovjetskom prostoru. Ovo je i pružanje pomoći partnerima iz Republike Moldavije, počevši od nabavke knjiga, računarske opreme socijalnim ustanovama u partnerskom regionu Sankt Peterburga, Gagauzije i Kišinjeva, do distribucije medicinske opreme.
Važan pravac u aktivnostima savremenog Komiteta je ovekovečenje sećanja na herojski podvig sovjetskog naroda tokom Velikog otadžbinskog rata i odlučujuću ulogu Sovjetskog Saveza u pobedi nad fašizmom.
Uz aktivno učešće Komiteta za spoljne poslove, realizuje se važan savezni projekat – dobrovoljni humanitarni gest nemačke Vlade da pruži podršku stanovnicima opkoljenog Lenjingrada. 27. januara 2020. godine, na dan 76. godišnjice potpunog oslobođenja Lenjingrada od nacističke blokade, Komitet za spoljne poslove i Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke potpisali su okvirnu „Zajedničku izjavu o namerama“ o realizaciji ovog značajnog projekta. U okviru projekta, ministar spoljnih poslova Hajko Mas je u avgustu 2020. godine posetio Sankt Peterburg. Izvršena je isporuka prve partije medicinske opreme za modernizaciju rehabilitacionog centra „Bolnica za ratne veterane“.
Dijalog u oblasti održavanja kulturnih veza sa inostranim partnerima ne prestaje. Simbolični gestovi koji naglašavaju neprekinutu tradiciju kulturne saradnje Sankt Peterburga sa gradovima i inostranstvom je otvaranje u raznim delovima našeg grada spomenika posvećenih strancima, čiji je životni put bio isprepleten sa istorijom Sankt Peterburga (bista F. Listu (Mađarska), Spomenik F. Mirandi (Venecuela), Ho Ši Min, bista Rabindranata Tagorea, itd.). Gradonačelnik holandskog grada je 2020. godine, povodom 60. godišnjice uspostavljanja pobratimskih odnosa između Sankt Peterburga i Antverpena, poklonio Sankt Peterburgu zvono napravljeno povodom godišnjice bratimljenja. U Inčeonu, južnokorejskom partnerskom gradu Kronštatu, jedan od trgova dobio je naziv „Sankt Peterburg“, dok je u Kronštatu otvoren trg Inčeon – plod zajedničkog rada Sankt Peterburga i korejskih specijalista, osmišljen pomoću elemenata nacionalnog korejskog ukusa.
U Sankt Peterburgu se tradicionalno održavaju dani, prezentacije stranih partnera iz Sankt Peterburga, koje tradicionalno izazivaju povećanu pažnju i veliko interesovanje stanovnika i gostiju grada.
KONGRESNA I IZLOŽBENA DELATNOST
Od vremena prvih međunarodnih bankarskih kongresa i industrijskih izložbi, Sankt Peterburg je i dalje najveći kongresni i izložbeni centar u Rusiji. Odbor za spoljne poslove daje značajan doprinos poboljšanju međunarodnog imidža grada, razvoju privrede i socijalne sfere. Od 2007. godine Komitet svake godine održava partnerstvo za mala i srednja preduzeća Sankt Peterburga „Sankt Peterburg – regioni Rusije i inostranstva“. Reč je o inovativnom projektu koji je kreirao Odbor za spoljne poslove kao rezultat dijaloga poslovne zajednice i izvršne vlasti. Ovo je jedan od najvećih poslovnih događaja u Severozapadnom federalnom okrugu Rusije, koji uvek izaziva veliko interesovanje i koji je stekao reputaciju uspešnog projekta ne samo u Rusiji, već i u inostranstvu.
Još jedan novi projekat Komiteta, koji je izazvao veliko interesovanje među regionima Rusije, je Forum Severozapadnog federalnog okruga, prvi put održan 2020. godine, na kome su učestvovali ne samo predstavnici poslovne zajednice iz susednih regiona Rusije, ali i učesnici iz 10 subjekata Ruske Federacije Centralnog i Povolškog federalnog okruga.
Za održavanje redovnog dijaloga sa inostranim partnerima, Komitet sprovodi godišnje kongresne projekte. Na liniji saradnje sa slovenskim zemljama istočne Evrope i Balkanskog poluostrva je međunarodni kongres „Sankt Peterburg i slovenski svet“, koji se održava od 2013. godine.
U okviru strateškog partnerstva sa jednim od ključnih partnera Sankt Peterburga u azijsko-pacifičkom regionu – Vijetnamom, od 2018. godine godišnje se održava niz reprezentativnih naučnih i praktičnih konferencija i foruma mladih, posvećenih razvoju prijateljskih odnosa između Rusije i Socijalističke Republike Vijetnam.
RAD SA SUNARODNICIMA, koji žive u inostranstvu
Još jedna ključna oblast u radu Komiteta za spoljne poslove je rad sa ruskim sunarodnicima koji žive u inostranstvu.
Sankt Peterburg je jedan od centara podrške ruskim sunarodnicima koji žive u inostranstvu.
Komitet svake godine održava na desetine raznovrsnih događaja za sunarodnike u Sankt Peterburgu i inostranstvu. Među njima su veliki projekti Sankt Peterburga. Svake godine više od 10.000 ljudi učestvuje na stranim manifestacijama. Kulturno-obrazovne manifestacije održavaju se za sunarodnike u zemljama Zajednice nezavisnih država, Evropi, Aziji.
U gradovima baltičkih zemalja za mlade sunarodnike organizuju se dečije novogodišnje predstave.
Sankt Peterburg je član Vladine komisije za poslove sunarodnika u inostranstvu, kojom predsedava ministar inostranih poslova Rusije Lavrov S.V. koji je više puta dobijao najvišu ocenu rukovodstva Ministarstva spoljnih poslova Rusije za obavljeni posao. Sankt Peterburg uvek zadržava status jednog od lidera među ruskim regionima u ovoj oblasti.
Komitet svake godine učestvuje u obezbeđivanju međunarodne i sveruske komponente u održavanju niza gradskih događaja posvećenih potpunom oslobađanju Lenjingrada od fašističke blokade i Dana pobede. Obezbeđuje se učešće u ovim događajima ruskih sunarodnika koji žive u inostranstvu, veterana blokade, omladine, predstavnika gradova i regiona partnera iz stranih zemalja i regiona Rusije, diplomatskog kora stranih država.
Projekat Odbora za postavljanje u Jerusalimu spomenika „Sveća sećanja“ posvećenog podvigu herojskih branilaca i stanovnika Lenjingrada u godinama blokade, koji su svečano otvorili predsednik Rusije Vladimir Putin i premijer Izraela u januaru 2020. godine, posvećen je 75. godišnjici oslobođenja Lenjingrada od fašističke blokade.
DEPARTMANSKI PROJEKTI
Među izvršnim organima državne vlasti Sankt Peterburga, Komitet za spoljne odnose je prvi put razvio i odobrio 2017. godine prvi zvanično registrovani resorni projekat za postavljanje u Jerusalimu spomenika posvećenog podvigu herojskih branilaca i stanovnika Lenjingrada u godinama blokade – „Sveća sećanja“. U 2018. godini odobren je drugi projekat promocije regionalnog gastro brenda „Peterburška kuhinja“, koji Komitet zapravo sprovodi od 2014. godine. U 2021. godini, u godini proslave 200. godišnjice nezavisnosti Grčke, odobren je treći projekat „Stele sećanja“ za postavljanje spomenika u partnerskom gradu Solunu posvećenog grčkim i ruskim vojnicima koji su se borili za nezavisnost grčke države od 1821. do 1829. godine. I tako Komitet za spoljne poslove već niz godina gradi sistematičan i sistematičan rad u oblasti javne uprave u okviru konkretnih i društveno značajnih projekata.
INPREDSERVIS
Od 1999. godine Komitet za spoljne odnose Sankt Peterburga je zadužen za državno jedinstveno preduzeće Sankt Peterburga za servisiranje inostranih predstavništava „Inpredservis“, čiji je osnovni zadatak pružanje usluga konzularnim institucijama i stranim predstavnicima akreditovanim u Sankt Peterburgu. Državno jedinstveno preduzeće „Inpredservis“ pruža usluge izdavanja stanova, prigradskih objekata i nestambenih prostorija, pruža stambeno-komunalne usluge za njihov rad i održavanje, izvodi građevinske, instalaterske i popravne radove, obnavlja objekte kulturnog nasleđa.
Pored aktivnog učešća u diplomatskom životu Sankt Peterburga, „Inpredservis“, kao jedno od 28 takvih preduzeća u svetu, aktivan je i u međunarodnoj saradnji, uspešno razmenjujući iskustva sa sličnim strukturama u Belorusiji, Vijetnamu i Narodnoj Republici Kini.
